plovak

U hladnim danima lov škobalja na plovak i ostale bijele ribe predstavlja zabavu mnogim ribolovcima.

Pecanje na plovak djeluje prosto međutim to uopšte nije tako kao što mnogi misle jer ipak zahtijeva mnogo znanja ako želimo bas dobre rezultate, a pokoju ribu dnevno može svako da upeca.
Što bi rekli, i ćorava koka nekad zrno ubode.
Pribor koji koristimo za plovkarenje, odnosno za lov na plovak je lagan zbog toga jer se štap konstantno drži u ruci, a ako je pribor težak lako može da se desi da dobijemo upalu mišića.

Štapovi za plovkarenje
Danas su najzastupljeniji lagani karbonski teleskopi, polukarbonski, te bolonjez štapovi.
Znači, koriste se lagani i dugi štapovi izmedju 3-7 metara zavisno od terena i dubine vode jer sa štapom od 4 metra na dubini od 5 metara nećemo moći zabaciti, a ni podesiti potrebnu dubinu na sistemu.
Međutim neka optimala je štap od 5 metara sa kojim na većini voda možemo uspješno loviti ribu.

Duži štap pruža mnogo mogućnosti krenuvši od zabačaja pa sve kontrolisanja sistema koji ide niz vodu, ispravljanja luka koji se stvara, brze i bolje prenosi kontru itd...
Za totalne početnike ipak je preporuka da ne koriste jako duge štapove, bolje je krenuti od nekih 4-4,5 metra sa kojim ćete brzo ovladati i lako preći na neki duži ako vam uopšte bude bio potreban, u zavisnosti od vode na kojoj pecamo.

Karbonski štapovi za plovak su jako osjetljivi i trebamo biti oprezni u ribolovu, a i pri samom transportu, mali udar štapom o granu može odmah da polomi štap, a nekad i da ga ošteti te da isti kasnije pukne.
Prilikom spuštanja na zemlju također treba obratiti pažnju kako vi ili neko drugi nebi stao na njega jer su im vrhovi jako tanki i slabo uočljivi.
Danas solidan karbonski štap za plovak možemo imati za nekih 60-100 KM koji će zadovoljiti sve vaše potrebe, a naravno oni izbirljiviji i profesionalni ribolovci daju velike cifre za štapove koje početnicima apsolutno nisu potrebni.
Težina bacanja stapa je neka optimalna do maks. 20 grama, a postoje i oni koji su univerzalni i imaju težinu bacanja 3-35 grama te mogu svakako dobro da posluže.
Pecanje karbonskim štapovima po grmljavini nije preporučljivo jer privlače grom i jako dobro provode struju.

Rolne (mašinice za plovak)
Kao i kod štapova, slična je priča i za mašinice barem kad smo kod težine.
Što lakša to bolja jer je težina u plovkarenju mnogo bitna, već smo pomenuli razlog.
Rolne za plovkarenje se mogu odmah prepoznati po tome što imaju jako mali oblik te mali kapacitet za najlon, jer se u plovkarenju koriste tanki najloni, a nije ga potrebno imati mnogo na rolni.

U zavisnosti koju rolnu koristimo i koji je njen kapacitet, a također i od debljine najlona koju namotavamo, najviše se koriste najloni između 0.12 i 0.18, a pretežno 100 metara popuni svaku te nekad čak i ostane viška.

Nije svaka manja rolna i dobra, jer ipak moramo znati nešto o njima, a najbolje bi bilo posavjetovati se sa nekim iskusnijim kolegom, ili je izabrati na osnovu sopstvenog znanja.
Broj ležaja kao i marka u današnje vrijeme je mnogo bitna stavka jer smo pretrpani nekvalitetnim mašinicama koji se mnogu naći u prodavnicama.

S vremena na vrijeme potrebno je rolnu podmazivati jer je izložena svakakvim vremenskim uslovima, kad već platimo, red je i da održavamo pribor kako bi nam što duže trajao i poslužio nas u ribolovu.
Solidna mašinica se može uzeti za već od 50KM pa na naviše.

Sistemi i pribor
U plovkarenju škobalja te ostale bijele ribe koristimo jako osjetljiv pribor.
Najloni za plovak se kreću u rasponima od 0.12mm do 0.20mm, a nekad i više u zavisnosti od veličine riba koje očekujemo, mada je rijetkost koristiti deblje najlone od 0.20mm.
Za predveze se koriste čak i jako tanki najloni poput 0.08mm, a posebno su zastupljeni u lovu sitne ribe.
Osnovni najlon zimi pogotovo treba da je kvalitetan i svjež jer hladnoća i nagle promjene temperature te leđenje mogu brzo da ga oštete i da postane beskoristan.
Najlon vam također može oštetiti štap, odnosno provodnike (vođice).
Prilikom ribolova u zimskim uslovima vrh štapa se često ledi te sam led na vrhu može da uništi najlon pa obratite pažnju na ovaj problem i redovno uklanjajte led sa vrha, tj. prve vođice.
Udice se biraju o zavisnosti koji mamac koristimo, ali pretežno su tanje i manje.

Plovak se bira po brzini vode te dubini, odnosno po terenu na kojem pecamo.

Velika prednost je odrediti optimalnu težinu plovka jer od istog zavisi i uspjeh, ali za one koji jos nemaju iskustva najbolje da se dže pravila:
Plovak mora za nekih 10-30% da ima sporije kretanje od brzine toka, ali ovo pravilo ne važi u baš mirnim vodama i tu je presudno iskustvo ribolovca.
U svakom slučaju, bolje je imati teži plovak nego lakši od potrebnog i tu nećemo mnogo pogriješiti.
Težine plovaka imamo u raznoj gramaži, a najviše se koriste između 3 i 12 grama, tj. za riječni ribolov, u ovom slučaju za lov škobalja kako zimi tako i u ljeto, proljeće i jesen.
Dužina podveza se određuje prema brzini vode te dnu, odnosno terenu na kojem pecamo.
Neka optimalna dužina je od olova do udice 15-40cm.
Uvijek postavljajte teže olovo prvo pa ispod redajte manja kako bi se sistem što manje zapetljavao, mršenje najlona je nezgodno kada stavimo mnogo malih olovnih sačmica.
Najbolje je jedno olovo u komadu sa potrebnom gramažom, tako su šanse za zapetljavanje najlona na minimumu.

Sistem ribolova
Određivanje pozicije na kojoj stojimo i odakle zabacujemo striktno zavisi od dna, tj. mjesta na kojem se riba zadržava, a i samog ribolovca.
Najbolje vrijeme za početnike je upravo zima, jer je riba skoncentrisana na malom prostoru te postoji velika šansa da se nešto upeca, a i dobro je za sticanje iskustva, znači pravac pecati u zimovnik.
Kod zimskog ribolova ne možete mnogo pogriješiti jer je riba uvijek tu, ali opet treba obratiti pažnju da se ne peca u mulju i jako brzoj vodi jer tu škobalj sigurno nije tokom zime.
Raspored krme mora da bude bačen niže od mjesta stojanja za nekih 3-5 metara, a očekivanje poteza je na nekih 1-3 metra poslije ili na samoj krmi, nekad se dešava da uzima i prije krme.
Zabacivanje sistema je uvijek uzvodno, odnosno najmanje 2 metra uzvodnije od prve krme.
Prilikom puštanja našeg sistema niz vodu ne smijemo praviti jake trzaje koji se prenose na plovak već biti skroz smireni i zatezanje luka mora biti što laganije, kako bi plovak bio miran.
Kad naš plovak naiđe pred krmu potrebno je ponekad lagano zaustaviti sistem kako bi zainteresovali ribu, ali i to mora biti lagan pokret, a ne da se trzaj prenese na plovak.
Kad vaš plovak "cimne" odnosno napravi trzaj, zaboravite na uzimanje!
Sve mora biti što laganije bez trzaja plovka jer je škobalj jako nesigurna riba i na svako sumnjivo kretanje hrane on neće uzeti.
Prilikom odabira dubine obratite pažnju da vaš sistem, odnosno mamac bude što bliže dnu.
Bolje i da se vuče po dnu nego da je iznad dna 10 i više centimetara jer to neće uroditi plodom.
Škobalj striktno boravi na samom dnu, a tu se i hrani te je potrebno tome i prilagoditi dubinu te naš mamac za škobalja prezentovati sto bliže dnu.

 

Generalni pokrovitelj

opcinatesanj

Brojač posjeta

0209285
Danas
Jučer
Ove sedmice
Prošle sedmice
Ovog mjeseca
Prošlog mjeseca
Ukupno od početka
35
181
1160
1160
2453
6034
209285

Forecast Today
360

12.75%
15.66%
1.42%
1.14%
0.11%
68.92%
Online (15 minuta prije):5
5 posjetioca
nema registrovanih članova

Vaša IP:54.242.25.198

EKOLOŠKI ODGOVORNI

ekologija

USR „BLINKER“ Kalošević-Tešanj nekoliko puta godišnje provodi razne ekološke akcije, u svrhu očuvanja ugodne i zdrave okoline.

SPORTSKI RIBOLOV

sportskiribolov

USR "Blinker" zagovara i podržava jedino sportski ribolov kao takav, po strogo definisanim pravilima i odredbama. 

SARADNJA I DRUŽENJE

saradnja

Zalažemo se da postignemo dogovore sa ostalim ribolovnim društvima, te za uzajamnu saradnju i druženje kroz razna takmičenja i manifestacije.

▲ NA VRH